Да би се спречило рђање чистог гвожђа, може се предузети неколико мера:
Заштита премаза: Наношење заштитног премаза, као што је боја, уље или маст, може створити баријеру између чистог гвожђа и спољашње средине, чиме се спречава да кисеоник и влага дођу до металне површине. Ово је уобичајен и ефикасан метод за спречавање рђе.
Галванска заштита: Галванска (или жртвована) заштита укључује причвршћивање метала који се лакше кородира (као што је цинк или магнезијум) на чисто гвожђе. Када су оба метала изложена електролиту (попут воде), активнији метал ће кородирати, а не чисто гвожђе, штитећи га од рђе.
Легирање: Иако је само чисто гвожђе веома подложно рђању, легирање са другим металима (као што су хром, никл или молибден) може значајно побољшати његову отпорност на корозију. Међутим, овај метод би трансформисао материјал у врсту нерђајућег челика, а не у чисто гвожђе.
Контрола сувог и влажности: Одржавање чистог гвожђа у сувом окружењу са ниском влажношћу може значајно смањити ризик од рђе. Средства за сушење или одвлаживачи ваздуха могу се користити за одржавање ниског нивоа влажности у просторима за складиштење.
Редовни прегледи и одржавање: Редовно проверавање чистог гвожђа на знаке рђе и брзо решавање проблема може помоћи у спречавању ширења рђе и изазивања великих оштећења.
Паковање: Правилно паковање, као што је коришћење херметички затворених контејнера или вакуумско заптивање, може заштитити чисто гвожђе од излагања кисеонику и влази.
Важно је напоменути да је, због своје високе реактивности са кисеоником и водом, чисто гвожђе инхерентно склоно рђању. Због тога, комбинација ових метода може бити неопходна за ефикасно спречавање рђе током дужег периода.